Džo Marčant

Homeopatija se u suštini svodi na vodu (ili šećerne tablete) u lepim flašicama – aktivne supstance u tim lekarijama razređene su do te mere da ne ostaje ni jedan jedini koristan molekul. „Ali u homeopatskim lekovima ničeg nema!“, kazala sam.

Knjiga Rđava nauka (engl. Bad Science) iz 2009, u kojoj epidemiolog Ben Goldejker žestoko napada sve one koji zloupotrebljavaju nauku da bi iznosili neosnovane tvrdnje u vezi sa zdravljem,

Skeptici su u pravu: ukoliko se odreknemo nauke radi pustih želja, bolje bi nam bilo da se vratimo u srednji vek: da davimo veštice, puštamo krv i molimo se Bogu da nas spase od kuge.

U sedamnaestom veku, međutim, Dekart uspostavlja razliku između dva fundamentalna vida materije: fizičkih predmeta poput ljudskog tela, koji se mogu proučavati naučnim metodama, i nematerijalnog duha, za koji on smatra da je dar od boga i ne može se naučno analizirati. Iako ta dva vida materije mogu međusobno da opšte (Dekart je verovao da se to događa preko epifize), njegov zaključak glasi da oni egzistiraju nezavisno jedan od drugog.

U suštini, naučila sam i od njih i od mnogih drugih da ljudski duh nije univerzalni lek za sve. Ponekad ima upečatljivo i neposredno dejstvo na telo. Ponekad je važan ali suptilan faktor među mnogim drugim i pomaže unapređenju zdravlja na duže staze, istovetno kao ishrana i vežbanje.

Edukaciona i bihevioralna terapija (i za decu i za roditelje) može znatno da pomogne.

sekretin koji je dete dobilo. Taj hormon stimuliše pankreas na proizvodnju probavnih sokova, a Parkeru su ga dali da bi prilikom pregleda bili sigurni da mu pankreas funkcioniše kako treba.

Reč je o degenerativnom poremećaju, bolesti u kojoj postepeno odumiru moždane ćelije proizvođači dopamina, hemijskog prenosioca poruka

Visinsku bolest izaziva manjak kiseonika. Dok se penjemo sve više u odnosu na površinu mora, procenat kiseonika u vazduhu ostaje isti, ali sam vazduh je sve razređeniji, što znači da je sve manje kiseonika u svakoj količini vazduha koju udahnemo.

bi mi sipao čašu vina i opisao mi koliko je dobro, objašnjava, uticao bi na to kakav ću ukus osetiti. Ili recimo, ako bi me smestio u bolničku sobu s lepim pogledom s prozora, oporavila bih se brže. „Mi smo simboličke životinje“, zaključuje. „Ta psihološka komponenta važna je u svemu.“20