Dušan Radović

Pre se otrezni pijan čovek, nego onaj koga majka uči i truje! To je poznato, iz nauke.

Ne znam kako vi, ali ja volim kavaljere, galantne tipove, lafove!... Dase! To su muškarci! Ako ti taj priredi samo jedan dan, samo jedan provod - to više vredi nego pola nekog vašljivog života! Mame mi!
Evo, ako ja pogledam ceo svoj život... To je samo nekoliko senzacija... pet-šest... Sve drugo je luk i voda. Ozbiljno!
Izvinite, ali ja u život ne računam ono što spavam, što radim... i sve drugo... Svakog dana jedno isto - pa ne znaš ni koji je dan ni koja je godina.
Nego - gledaj ako može da ti se desi nešto onako... neka premijera.
A to jednoj ženi može da priredi samo

Jedna, da tako kažem, školovana ženska, koja je preležala sve te ljubavne bolesti - ona nema čega da se plaši. Niti da se plaši, niti da sve to uzima mnogo ozbiljno. Zašto!?
Život je jedno pozorište...

Zato dozvolite, pre nego što osvojite svog budućeg muža - osvojite nešto što je važnije od toga, a to je - nezavisnost i samostalnost!

prava je nesreća što se dobar čovek i dobra žena tako retko sretnu u životu.

Ne dosađujte svojoj deci, ne pričajte im ponovo kako ste se mučili dok ste sve to stekli. Izazvaćete sasvim suprotne efekte. Prvo, po vama se vidi da ste se mučili. I drugo, po tome šta ste stekli, ne vidi se zašto ste se mučili.

Kiša pada na beogradski vikend. Još jedan kiseli dan našeg života. Da ga nismo dobili džabe, mogli bismo praviti pitanje. Ovako, ćutimo i mislimo na nešto drugo.

Žene ništa nisu postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sad su ravnopravne sa nikakvim.

Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo. Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim, koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo.

Evo još jedne društvene nepravde: oni koji se vole nemaju gde da se vole, a oni koji se ne vole imaju gde da se ne vole.