Antonio Garido

Porodice Vestminster, Kadogan ili Rasel nikad nisu prodavale.

Vidiš, u Londonu Hartfordi nikad nisu smatrani za obične cvećare. Priča se da su generacijama radili kao baštovani za kraljevsku porodicu u Edinburgu dok nisu naučili „jezik cveća“, tajni kod po ugledu na stare turske hareme, koji je naš monarh Čarls II otkrio na švedskom dvoru tokom jednog putovanja.

– Tajni jezik? –

Prema onom što mu je rekla udovica Hartford, na tipičnom prijemu zvanice su ulazile u salon po redosledu titula i loza

da pozdrave domaćina pre nego što zauzmu mesta, ali lord Bredberi je zanemario protokol i lično je, uz pomoć svog batlera, teško išao od stola do stola da pozdravi prisutne.

– Da li si nekad video takvo rasipništvo? – divila se udovica, koja je prstima klizila po finoj porubljenoj tkanini.

Rik je pogledao na svoj časovnik. Sedam i četvrt. Zakašnjenje od petnaest minuta. Tačno kako nalaže otmeno ponašanje.

Pretpostavljam da kao stranac ne poznajete pravila otmenog ponašanja. Mada Nemac, ja sam se potrudio da ih naučim – ukorio ga je.

– Ne razumem o čemu govorite.

– To je zbog tvojih komplimenata, Rik – umešala se udovica Hartford. – Nije pristojno deliti komplimente nepoznatoj ženi, pogotovu ne udatoj.

Rebus je upotpunjavala figura Forin ofisa, vladine agencije koja je upravljala sudbinom Britanske istočnoindijske kompanije

Istočnoindijska kompanija… Najmoćnije privatno preduzeće na svetu, vlasnik dalekih zemalja i neizmernog bogatstva. Monopol za koji je radio dvadeset godina, dok mu nije upropastio život

Gube se samo stvari. Osobe koje nas zanimaju nikad ne iščezavaju.