Danijele Ganzer

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

U Severnoj Americi je istrebljeno autohtono indijansko stanovništvo. Od pet miliona Indijanaca, koji su tamo živeli pre dolaska Engleza u Severnu Ameriku, posle indijanskih ratova ostalo je još samo 250.000, zatvorenih u rezervate. To znači da je više od četiri miliona Indijanaca zbrisano ratovima i bolestima donetim iz Evrope. Ta četiri miliona mrtvih su „prvi praroditeljski greh američkog društva“, izjavljuje uticajni intelektualac iz SAD Noam Čomski. O tom prvorodnom grehu i danas se u SAD zbog potisnutog stida vrlo malo govori.77

194
Ali tajni rat izašao je na videlo i tako su svi koji su snosili odgovornost za njega morali da daju ostavke. Alen Dals, koji je osam godina bio direktor CIA, morao je da ode, a zamenio ga je Džon Makon.

Već 4. novembra 1961. održan je u Beloj kući još jedan tajni sastanak u vezi sa Kubom. Robert Kenedi, predsednikov brat, i dalje je želeo da svrgne Kastra. Predložio je „da okolnosti na ostrvu nastave da podgrevaju špijunažom, sabotažama i javnim nemirima koje će predvoditi i sprovoditi sami Kubanci“.

Lensdejla nazivali „ružnim Amerikancem“.

Lensdejl je trebalo da svrgne Kastra podrivanjem kubanske privrede.

Svoj protivzakonit rat nazvao je operacija Mungos po sisaru mungosu. Odeljenje CIA u Majamiju, glavno sedište ove operacije, tada se pretvorilo u najveću ispostavu CIA na svetu, godišnji budžet mu je bio veći od pedeset miliona dolara i zapošljavalo je više od tri storine Amerikanaca.

Ova ispostava, sakrivena na južnom delu zemljišta koje pripada Univerzitetu u Majamiju, posedovala je više od stotinu vozila kupljenih na lizing i svoju benzinsku stanicu.

Lensdejl je želeo žestoko da ugrozi uslove života na Kubi. Kada je život težak, revolucija dolazi sama od sebe i narod će sam svrgnuti Kastra, u to je bio ubeđen.

Kuba je izvozila mnogo šećera, a mi smo u njega ubacivali velike količine otrova