Aleksandar Gajić

За Србију ће се и на крају и пошље краја рата, наставити тешки дани зулума и крвопролића, јербо ће људи са звијездама осветољубиви бити и мишљет ће туђом крвљу изградити бољи и љепши свет. Изградиће поново земљу, донеће многима и изобиље, али свој наум неће остварити, већ ће се све наопако изокренути. Наша царевина ће ојачати, али ће вјера и поштење у њој брзо ископнити. Народ ће јести шенични љеб, а кукурузни само кад се ужели, али опет све ће гори бити. Младо неће поштивати старо, а сви ће скоро Бога презрети и све добре обичаје и мудрост Божију. У Србији нећеш моћи да разликујеш које је мушко, а које је женско чељаде. Сви ће исте аљине носити. Та ће нам несрећа доћи са другијех страна, али ће се код нас највише задржати. Видјеће се младожења и млада, а нико неће знати ко је од њих двоје невесник, а ко невјеста. Народ ће изглупити и глупити све више и више. Рађаће се људи а да не знају ко им је дјед и прадјед. Људи ће мишљети да све знају, а ништа знати неће.