Fjodor Mihailovič Dostojevski

„Бедни“ нису само људи лишени материјалног благостања или неопходних средстава за живот већ и људи који су несрећни, сиромашни, понижени и тиме изазивају симпатије и саосећање. У том смислу појмови „бедни“, „понижени“ и „увређени“ могу се сматрати синонимима.

Још док бих прилазио коцкарској дворани, две просторије испред ње, чим бих само зачуо звецкање пресипаног новца – почињао бих сав да се тресем.

Јер да би човек почео да ради, треба да се претходно потпуно умири и да нема никаквих сумњи. А како ћу, на пример, ја да умирим себе? Где су мени примарни узроци на које ћу се ослонити, где су ми темељи? Одакле да их створим? Ја се вежбам у мишљењу и, према томе, код мене сваки примарни узрок одмах повлачи други, још елементарнији – и тако до бесконачности. А то и јесте суштина сваког сазнања и мишљења.