Anja Tomić

Kada neko nekoga zadirkuje, možda to radi da bi sebe uzdigao. Kada šef viče na nas, možda to čini da izbaci svu tenziju i ne ume drugačije. Svako ponašanje nosi svoju pozitivnu nameru, i ona nam služi ne da bismo opravdali nečije neprimereno ponašanje, već da bismo mogli da ga razumemo. A još važnije da razumemo da tuđe ponašanje najčešće ima veze samo s tom osobom, kao što i naše ima veze samo s nama. Šta god da se dešava, mi smo ti koji određujemo kako ćemo to doživeti i na koji način ćemo reagovati, koje vrednosti branimo i iz kojih uverenja, kao i šta želimo da dobijemo i postignemo iz toga. Lično treba shvatiti samo svoje reakcije, a tuđe razumeti i iz njih učiti, pogotovu ukoliko kod nas okidaju neke neprijatne emocije i stanja. Odličan su pokazatelj da u nama postoji nešto što nije rešeno i na čemu valja poraditi.

Aktivan rad na sebi i promena sama po sebi nisu laki. Zahtevaju da uložimo mnogo energije, truda i volje u svoj napredak. Ali sav taj trud, bol, strah dok koračamo ka novom i drugačijem uvek je mnogo manji od bola koji možemo naneti sebi sedeći u mestu, i smišljajući izgovore koji nas drže baš tu gde jesmo. Možemo druge prevariti svojim izgovorima, sebe ne možemo nikada.

Bola se više skoro i ne sećam, fascinantno je kako naš mozak ume da preoblikuje sećanja kako bismo i ranjeni bili sposobni da nastavimo život i posle najvećih tragedija.