Erih From

Ko ništa ne zna, ne voli ništa

Za muškarca atraktivna devojka – a za ženu atraktivan muškarac – jesu nagrada za kojom tragaju. Pod „atraktivan“ obično se podrazumeva lepo pakovanje osobina koje su popularne i tražene na tržištu personalnosti. To što ličnost čini atraktivnom zavisi od mode datog vremena, kako u fizičkom tako i u duhovnom smislu. Dvadesetih

Čak su i osećanja propisana: vedrina, tolerancija, pouzdanost, ambicioznost i sposobnost da se nosimo sa svakim bez sukoba. Zabava

nacionalizam protivi potpunom humanizmu

ukoliko nam nedostaje hrabrosti za individualnost, nikada nećemo dostići ljubav, zato što je zrela ljubav „sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta.“

savladavanje umeća mora da bude naš najviši cilj; ništa u životu ne sme da nam bude važnije od tog umeća. To važi za muziku, medicinu, tesarstvo – pa i za ljubav. I možda ovde leži odgovor na pitanje zašto ljudi u našem društvu tako retko pokušavaju savladati to umeće, uprkos svojim očitim neuspesima. Bez obzira na duboko ukorenjenu žudnju za ljubavlju, gotovo se sve drugo smatra važnijim od ljubavi: uspeh, prestiž, novac, vlast – gotovo svu svoju energiju upotrebljavamo da saznamo kako da postignemo te ciljeve, a vrlo se malo trudimo da ovladamo umećem ljubavi.

, ako želimo da upoznamo čitavog čoveka, njegovu najintimniju tajnu, ta želja se ne može nikada ispuniti uobičajenim spoznavanjem – spoznavanjem putem mišljenja. Čak i kad bismo znali i hiljadu puta više o sebi, nikada ne bismo dosegli dno. I dalje bismo sami sebi ostali zagonetka, kao što bi nam i naš bližnji ostao zagonetka. Jedini put potpunog spoznavanja nalazimo u činu ljubavi: taj čin prevazilazi mišljenje, prevazilazi reči. On je smelo uranjanje u doživljaj sjedinjenja. Međutim, spoznaja putem mišljenja, to jest psihološka spoznaja, nužan je uslov za potpunu spoznaju u činu ljubavi. Drugu osobu i sebe moram poznavati objektivno, da bih mogao da vidim kakva je u stvari, ili bolje, da bih prevazišao iluzije, iracionalno iskrivljenu sliku koju imam o njoj. Samo ako neko ljudsko biće poznajem objektivno, mogu ga spoznati u njegovoj osnovnoj suštini – u činu ljubavi.

Infantilna ljubav sledi princip: „Volim jer sam voljen.“ Zrela ljubav sledi princip: „Voljen sam jer volim.“ Nezrela ljubav kaže: „Volim te zato što si mi potreban.“ A zrela ljubav kaže: „Potreban si mi zato što te volim.“

Obećana zemlja (zemlja je uvek simbol majčinstva) opisuje se kao „prepuna mleka i meda“. Mleko je simbol prvog vida ljubavi, vida brige i afirmacije. Med simbolizuje slast života, ljubav prema njemu i radost što smo živi. Većina majki je sposobna da daje „mleko“, ali samo mali broj daje i „med“. Da bi bila sposobna za davanje meda, majka mora da bude, ne samo „dobra majka“ već i srećna osoba – a taj cilj mnoge od njih ne mogu da postignu. Nije potrebno ni govoriti koliko to utiče na dete. Ljubav majke prema životu isto je tako zarazna kao i njena teskoba. Oba stanovišta duboko utiču na čitavu detetovu ličnost. I zaista je moguće razlikovati među decom – i odraslima – one što su dobili samo „mleko“, od onih što su dobili „med i mleko“.

; da se zadovoljstvo u individualnoj ljubavi ne postiže bez sposobnosti da se voli svoj bližnji, bez istinske poniznosti, hrabrosti, poverenja i discipline. Malo je onih koji će steći sposobnost voljenja u kulturi u kojoj su ti kvaliteti retkost. Ili – svako može da upita samog sebe koliko istinski zaljubljenih ljudi poznaje.