Dušan Milačić

Otmeni Pariz ne zna ni da postoje ova lica prebledela usled duševnih ili telesnih patnji. Ali Pariz je pravi okean. Ni kad spustite u njega sondu, nećete doznati koliko je dubok. Prođite ga unakrst, opišite ga. Ipak, ma kako brižljivo to uradili, ma koliko bilo ispitivača tog mora i ma koliko oni bili zainteresovani, uvek će se u njemu naći kutaka za koje niko ne zna, nepoznatih pećina, cveća, bisera, čudovišta i neverovatnosti koje su zaboravili književni gnjurci.

Njeno lice, sveže kao prvi jesenji mraz, njene oči okružene borama, koje se čas smeše kao oči u igračice, a čas dobiju gorak i namršten izraz zelenaša, ukratko, cela je njena pojava sušta slika pansiona, kao što je pansion verno ogledalo njene ličnosti. Tamnica se ne može zamisliti bez čuvara. Bleda punoća ove male žene proizvod je ovakvog života, kao što je tifus posledica kužnih isparenja. Njena donja suknja od pletene vune, duža od gornje koja je napravljena od neke stare haljine a iz koje viri vata kroz pocepane šavove štofa, slika je salona, trpezarije i vrta; po njoj se može pogoditi

Kako biva kad se nešto zabranjuje i tretira kao sumnjivo, interesovanje raste, a čitanost nije jenjavala tokom 19. veka, u kojem je puritanska vrlina nasuprot putenih zala i dalje vrlo važna tema, pa ni u 20. veku, kada feministička i druga čitanja otkrivaju nove slojeve značenja.

Vrednost jednog dela sastoji se iz koristi i zadovoljstva koje imamo od njega, a čak i iz jednog i drugog, kad je to moguće: ali uspeh, koji nije uvek dokaz vrednosti, često zavisi više od izbora predmeta nego od njegove obrade, a zatim više od skupa stvari koje izlaže nego od načina kako su izložene.

ako pobedite ljubav prema Bogu, nećete pobediti strah od đavola

Ali ako ne možemo otkloniti zlo, zadovoljimo se da se sačuvamo od njega.

Zadivilo me je koliko zadovoljstva osećamo kad činimo dobra dela; i u iskušenju sam da poverujem da ljudi koje nazivamo poštenim nisu onoliko zaslužni koliko svet voli da nam to kaže.

iskupiti ljubav prijateljstvom to ne znači bojati se nezahvalnosti nego strahovati samo da ne izgledamo nezahvalni

Svet nije ni u čemu savršen, ni u zlu ni u dobru. Zlikovac ima vrlina kao što pošten čovek ima mana. Utoliko mi više izgleda da treba verovati u ovu istinu jer iz nje proističe potreba da praštamo i onima koji su rđavi i onima koji su dobri, i ona jedne čuva od oholosti a druge spasava od malodušnosti.

znam dobro, ma šta se o tome govorilo, da se izgubljena prilika ponovo ukazuje, dok se prenaglo učinjen korak ne može vratiti.