Čarobna knjiga

Neke istine ne postignu ništa, osim što unište i načnu ono što nisu odmah razorile. Istina ne oslobodi uvek čoveka. Jedino bi budala koja je provela čitav život kljukana lažima verovala u tako nešto.“

„Strah i hrabrost su često jedno te isto. Od njega ili postaneš ratnik ili kukavica. Jedinu razliku pravi osoba u kojoj se naseli.“

Pijanino je takođe bio jedna priča, malena devojčica je na njemu učila da svira. Mama je insistirala. Primoravala, terala. Ništa od toga nije ispalo. Tvrdoglavost je pobedila. Tvrdoglavost, kojom se čovek štiti od tuđe volje. Bori za svoj život. I neka taj život ispadne i gori nego što je neko isplanirao, jadniji, ali je svoj, kakav god da je, makar i bez muzike, bez talenata. Bez porodičnih nastupa za rođake. A i bez suvišnih muka, razmišljanja da je neko bolji. Mama je veoma patila, kao da su druga deca talentovanija od njene kćerke. Kćerka je to često slušala i osvetila se majci, postavši apsolutno nikakva, sa tačke gledišta obeju strana.