Bet O’Liri

– I nisam gruba. Ja sam… direktna. A to je baš ljupko.

„Nije lako pokloniti nekome srce, ali je izvodljivo ako ti ta osoba pokloni svoje u istom trenutku, poput dva vojnika koja polažu oružje.“

nedostaje mi, ali mi ponekad nedostaje ideja muža, neko na čiju bih se ruku mogla osloniti kad silazim iz busa niz nezgodni stepenik, ko bi mi pridržao kišobran dok plaćam šolju čaja.

Ne bih shvatila sebe da nisam bila neko drugi.

Kada ljudi govore o gubitku, uvek kažu da nikada više nećeš biti isti, da će te promeniti, da će ostaviti rupu u tvom životu.“ Glas mi je sada zagušen suzama. „I te stvari su nesumnjivo tačne. Ali kad izgubiš nekoga koga voliš, ne izgubiš sve što su ti pružili. Nešto ti ostave.

Ali žene su samo, znate, ljudi. A neki ljudi su prosto odvratni.

Nikad nisam bio taj sa najgorim mogućih ishodima“, kaže Džekson. Čučne da bi umočio valjak u tacnu; ručni zglobovi su mu sada isprskani farbom, novim, svetlijim pegama. „Kad se dese, snalaziš se. I uglavnom te stigne onaj o kojem nisi razmišljala, pa čemu onda briga?“

Ako grliš nekoga dovoljno čvrsto, možeš biti i rame i ona koja plače. Vidiš?“

To je tradicionalno britansko rešenje za porodičnu neslogu, uostalom. Ako se ponašaš kao da se uopšte nije dogodilo, na kraju pretvaranje da nisi ljut nakon određenog vremena zaista postane odsustvo ljutnje.

„Lakše je biti ljut nego tužan, ponekad“