Sidney Sheldon

Tri su muškarca naišla na vilu koja je svakome obećala ispuniti jednu želju.

Prvi je čovjek rekao: Želio bih da sam dvadeset pet posto pametniji. Vila je trepnula, a čovjek je rekao: Hej, već se osjećam pametnijim. Drugi je čovjek rekao: Želio bih da sam pedeset posto pametniji. Vila je trepnula, a čovjek je uskliknuo: To je divno! Mislim da sad znam ono što ranije nisam znao.

Treći je čovjek rekao: Volio bih biti sto posto pametniji.

I tako je vila trepnula, a čovjek se pretvorio u ženu."

Bila je to savršena topla noć na Martinim vinogradima, a vazduh pomalo lepljiv i sladak od mirisa ruža i ljubičica i lavande, koji se nadmetao sa sočnom aromom piletine prelivene sosom od limuna i belog I li ka, što se širila od kuhinjskog prozora.

Pol Martin je ozbiljno shvatio svoje bračne zavete. Na primer, nikada nije ni pomišljao na to da osramoti svoju ženu tako što bi je odveo u isti restoran u koji je vodio i ljubavnicu. Njegov brak je bio jedan deo njegovog života, a njegove veze drugi. Svi Polovi prijatelji imali su ljubavnice. Bio je to deo opšte prihvaćenog načina života. Martinu je jedino smetalo kada bi video starca koji izlazi s mladim devojkama. To nije bilo dostojanstveno, a Polu Martinu je dostojanstvo bilo veoma važno. Čvrsto je odlučio da će, kada napuni šezdeset godina, prestati s ljubavnicama. I na šezdeseti rođendan, pre dve godine, prestao je. Nina, njegova supruga, bila mu je dobar saputnik. To je bilo dovoljno. Dostojanstveno.