Alex Michaelides

Najjednostavnije rečeno, njihove sudbine su tog trenutka bile zapečaćene.

Na nekom nivou su se proželi, pomešali su se kao živa.

Njihovi životi su na mnogo načina počeli kad su se pronašli - u trenutku kad su prvi put ugledali jedno drugo pored reke.

Svi smo potajno uvereni da se tragedije dešavaju samo drugim ljudima.

„Važno je gledati napred. Ne smeš večito gledati pozadi, preko ramena. Razmišljaj o budućnosti.”

Ovo je potraga za onim što je izgubljeno, za svim iščezlim nadama i zaboravljenim pitanjima.

To je potraga za objašnjenjem: za strašnim tajnama nagoveštenim u tom dečjem dnevniku - koji sad čitam kao gatara koja zuri u kristalnu kuglu.

Niko nije odgovoran, rekla bi. Ne slavi događaje iz svog života i ne pokušavaj da im pridaješ značenje. Nema značenja. Život ne znači ništa. Smrt ne znači ništa.

Ne možete da volite nekog ako ga se bojite, Marijana.

To je jedna vrsta slepila - ali ako se ne probudite i jasno sagledate situaciju, živećete u zabludi čitavog života, što će uticati na vaše poimanje sebe i svih drugih.”