Gorica Nešović

Nedostaje mi vreme kada je bilo bitno šta nosiš u sebi, a ne na sebi. Možda nekada nismo imali „sve“, ali smo, čini mi se, od tada do danas mnogo toga izgubili…

leže buketići suvog bosiljka čiji odavno ishlapeli miris i dalje lebdi sobom,

Rusi su beli, toliko beli da im je koža roze, ali se ceo dan peku neviđeno; popodne su već rumeni, i sam pogled na te izgoretine boli. Ali su uporni. Nisu došli na more da bi sedeli u sobi.