Fredrik Backman

dok ste dete, čeznete da odrastete i o svemu odlučujete sami, ali onda pošto odrastete shvatite kako je to najgore od svega. Neprestano morate da imate neko mišljenje, da odlučujete za koju ćete partiju glasati i koje vam se tapete dopadaju, i kakve su vam seksualne sklonosti i koji jogurt predstavlja najbolji odraz vaše ličnosti. Treba sve živo da birate i da vas drugi biraju, svake sekunde, sve vreme.

ne može rukovoditi tako što ćete svima govoriti šta da rade, već se rukovodi tako što ćete ih umesto toga pustiti da svi rade ono što umeju.

ja mislim da svakog dana na ulici srećemo ljude koji osećaju isto što i vi i ja, a mnogi među njima jednostavno ne znaju šta je u pitanju. Ljude i žene koji mesecima otežano dišu i idu od lekara do lekara jer misle da nešto nije u redu s njihovim plućima. Samo zato što im je tako nenormalno teško da priznaju kako se nešto drugo… pokvarilo. Da osećaju bol u duši, nevidljive olovne tegove u krvi, neopisiv pritisak u grudima. Naši mozgovi nas lažu, i govore nam da ćemo umreti. Ali sa našim plućima je sve u redu, Zaro. Vi i ja nećemo umreti.“