Pink Flojd – Kad svinje polete

on je, ne bez osnova, tvrdio da bi „Amused to Death“ dostigao tiraž od deset miliona primeraka da je objavljen pod imenom Pink Flojd

pesma „Echoes“ predstavljala je prekretnicu u muzičkom razvoju Pink Flojda

Nekoliko meseci kasnije, u studio Ebi roud ušla je sabijena verzija sintija VCS-3, nazvana Sinti-A. Prvobitni VCS-3 upotrebljen je u pesmi „Breathe“, dok se Sinti-A može čuti u „Brain Damage“, „Time“, „Any Colour You Like“ i, najvažnije, u okviru „Travel Sequence“. Voters i Gilmor programirali su mašinu da ponavlja figuru od osam nota preko kojih je bend nabacivao gužvu unazad snimljenih činela, slajd gitara, „farfisa“ orgulja i sablasnog zvuka koraka Parsonsovog pomoćnika Pitera Džejmsa. Komad je zaokruživala eksplozija preuzeta iz studijske fonoteke specijalnih efekata. Zaluđujući ritam ponavljanja fraze na sintisajzeru postao je osnovni deo kompozicije sada preimenovane u „On the Run“.

Alana Parsonsa nisu pokolebala odbijanja njegovih predloga za ranu verziju pesme „The Great Gig in the Sky“. Ponudio je nove ideje, koje su naišle na pozitivniji odziv. Neposredno pred početak rada na albumu „Dark Side of the Moon“, Parsons je napravio snimak za predstavljanje kvadrofonskog utiska koji je sadržao zvuke različitih satova. „Snimio sam ih u antikvarnici sa satovima nedaleko od studija“, kaže Parsons. „Otišao sam tamo s pokretnim magnetofonom i zamolio vlasnika da ih pušta jedan po jedan. Onda sam ih sve uskladio u studiju.“
Sklopljeni otkucaji, zvonjava i budilnici spojeni su zatim pred početak pesme „Time“.

“ Bila je to svirka kroz dva akorda kojom dominiraju Gilmor i Rajt. Gitarista se uključio u dva „lesli“ pojačala sa izraženom namerom da postigne zvuk koji je Erik Klepton imao u kompoziciji grupe Krim, „Badge“.

Poput svog prethodnika iz vremena snimanja albuma „Meddle“ Džona Lekija, i Alan Parsons je ubrzo otkrio da se Pink Flojd veoma retko prepuštaju spontanim izlivima oduševljenja, čak i kada se stvari odvijaju zaista dobro. „Sve je uvek bilo suzdržano i smireno. Posle zadivljujuće odsviranog Dejvidovog sola na gitari, Rodžer bi se samo okrenuo ka meni i rekao nešto u stilu: ’O, možda bismo se mogli provući sa ovom varijantom.’“

Solistička kompozicija Rodžera Votersa „Free Four“ ostaje najveće iznenađenje albuma Obscured by Clouds. Tekst ove pesme kreće se stazom koja će uskoro postati najprepoznatljiviji tematski okvir bas-gitariste, uključujući i jasnu asocijaciju na smrt oca u Drugom svetskom ratu. „’Free Four’ ima sve te sastojke iz kojih su se razvili „The Wall“ ili „The Final Cut“, govorio je Gilmor mnogo godina kasnije. Ipak, bez obzira na ozbiljnost teme, stihovi ove pesme zauzdani su detinjastim gitarskim rifom koji delimično zvuči kao da se Dejvid Gilmor podsmeva stilu Marka Bolana.

Dejvid Gilmor će se vratiti pesmi „Wot’s… Uh the Deal“ na svojoj solističkoj turneji 2006. godine, najavljujući je kao jednu od „velikih izgubljenih stvari grupe Pink Flojd“.

Od pevačkih stvari na albumu „Obscured by Clouds“ prva se pojavljuje „Burning Bridges“, nežna tvorevina Votersa i Rajta slična pesmi „Pillow of Winds“ sa albuma „Meddle“ ili „Breath“ sa „Dark Side of the Moon“.

„Pomračenje“ će nakratko postati i naslov albuma. Dogodilo se to pod prinudom, kada su članovi grupe otkrili kako je folk duet Medisin hed (Medicine Head) upravo objavio album pod imenom „Dark Side of the Moon“. Kada se prašina slegla i pokazalo da je prodaja te ploče više nego skromna, Flojd su se vratili originalnom imenu svoje ploče. Gilmor je u to vreme izjavio: „Njihov album se nije prodavao dobro, pa smo pomislili… baš nas briga…“