Decaci Pavlove ulice

Срели су се овде, пред овом тужном кућом. Једнога је довело срце, другога савест.

Он је био дечак који је стално заборављао да се налази у опасности.

шта је заправо живот, чије смо сви борбене, час тужне, час веселе слуге

Тако пролазе неверници. Контролишу га и онда када говори истину.

Црвене кошуље су весело играле на обали, бацале капе и клицале:

– Хуја, хоп! Хуја, хоп

Црвене кошуље су весело играле на обали, бацале капе и клицале:

У Чонакошевим џеповима било је свега и свачега. Не постоји дућан у коме би било свега онога чега је било у Чонакошевим џеповима. Била је тамо бритва, па канап, кликери, месингана брава, ексер, парче крпе, кључ, нотес, шрафови и бог свети зна шта још. Извадио

Та Фери Ач је био тако страшан, говорили су да су га чак избацили из реалне гимназије. Био је јак дечак и невероватно храбар. Али у очима има нешто мило и симпатично, нешто чега није било у очима Пастора. Ови су увек ишли опуштене главе, мрко и намргођено су гледали, били су црни, сунцем опаљени момци, и још их нико никада није видео да се смеју. Њих се ваљало бојати.

– Хахо, хо! Хахо, хо!

То је била њихова лозинка

дечака из Павлове улице.