Simpatizer

Uostalom, nema ničeg što je više američki od vitlanja oružjem i polaganja života za slobodu i nezavisnost sem vitlanja oružjem da se nekom drugom oduzmu sloboda i nezavisnost.

Kako je služio svoju zemlju za crkavicu, borio se u ratu o čijem su ishodu odlučivali Amerikanci

Mediokriteti su poslati u Indokinu, pa je Francuska tako u svoje kolonijalno činovništvo postavljala školskog siledžiju, čudaka iz šahovskog kluba, rođenog računovođu i stidljivog smotanka, za koje je deda, videvši ih sad u njihovom prirodnom okruženju, shvatio da su izopštenici i gubitnici. A ti su nas odbačenici, penio se on, učili da ih smatramo polubogovima?

Amerika, zemlja koja se nije prosto zadovoljila time da dâ sebi ime po krvavom rođenju, već je, prvi put u istoriji, insistirala na tajanstvenom akronimu SAD, triju slova koja će kasnije nadmašiti samo kvartet SSSR. Iako svaka zemlja smatra za sebe da je superiorna na svoj način, je li ikad postojala zemlja koja je skovala toliko „super“ termina iz narodne banke svog narcizma, koja nije bila samo supersamouverena, već i zaista supermoćna, koja neće biti zadovoljna dok ne uhvati svaku naciju na svetu u dvostruki nelson i natera je da se preda

kako su nam Amerikanci obećali da ćemo se spasti komunizma ako budemo radili kako nam je rečeno. Oni su započeli ovaj rat, a sad kad im je dodijao, prodali su nas, kazao je natočivši mi još pića. Ali ko je tu kriv osim nas samih? Bili smo dovoljno glupi da poverujemo da će održati reč

da bar milion ljudi radi, ili je radilo, za Amerikance, u ovom ili onom svojstvu. Od toga da im čiste cipele ili vode vojsku koju su Amerikanci napravili po svom uzoru, do toga da im, u Pioriji ili Pokipsiju, pružaju felacio po ceni od jednog hamburgera. Dobar deo tih ljudi verovao je da ih, ukoliko komunisti pobede – a odbijali su da poveruju da će se to desiti – čeka zatvor ili garota, a device prisilni brak s varvarima. Što ne bi u to verovali? Te je glasine CIA širila

tako smo dva minuta pevali od sveg srca, žaleći samo za prošlošću, a gledajući u budućnost, plivači koji leđno plivaju ka vodopadu

oslednost je beda sitnih umova

Popio sam viski, pa odvezao generala kući po oluji, vodenjak što je pukao nad gradom kao nagoveštaj sezone kiša.

ali moram priznati da mi je bilo žao svih njih duboko svesnih da će kroz nekoliko dana biti mrtvi ili ranjeni ili zarobljeni ili poniženi ili napušteni ili zaboravljeni