Gradinar

Oslobodio sam srce briga; sve što sam imao ostavio sam daleko za sobom.

Sedim na podu kraj prozora i pogled mi luta napuštenom ulicom.

Kroz tamnu noć ne prestajem da pevušim:

„Ona – to sam ja, očajni putniče, ona to sam ja.“

Šta mari što moja kosa sedi.

Ja sam uvek toliko mlad i toliko star koliko i najmlađi i najstariji u tom selu.

Jedni se osmejkuju slatko i prosto; jedni lukavo namiguju očima.

Jedni imaju suza koje naviru u po bela dana, a drugi suza koje se kriju u tami.

Svima sam njima potreban, zato nemam vremena da lupam glavu o onome što će tek biti.

Sa svima sam podjednako star; šta mari onda što moja kosa sedi

Održavaću svežu travu na tvom putu, kojim jutrom šećeš i gde sumorno cveće pri svakom tvom koraku klicanjem pozdravlja stopala tvoja.
Ljuljaću te na ljuljašci u hladu saptaparne, kroz čije će se lišće probijati rani mesec da celiva rub haljina tvojih.
Puniću ti mirisnim uljem kandilo kraj postelje i čudnim ću ti slikama šarati podnožje pastom od šafrana i sandala.

Sa svima sam podjednako star; šta mari onda što moja kosa sedi?“

sunčanoj magli oklevajućih časova, kakvo je silno tvoje priviđenje u plavetnilu nebesnom!

O najdalji kraju, o plahoviti dozivu tvoje frule!

Zaboravljam, zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena u kući u kojoj boravim sam.

Budan sam i pun žudnje; tuđinac sam u tuđoj zemlji.

Tvoj dah dopire do mene i došaptava mi nemoguće nade.

Tvoje su reči prisne mome srcu, kao njegove.

O meto u daljinama, o plahoviti dozivu tvoje
frule!

Zaboravljam, zaboravljam uvek da ne poznajem puta, da nemam krilatoga hata.

Zaboravljam, zaboravljam uvek da nemam krila za letenje, da sam prikovan za ovo parče zemlje za večita vremena.

Nespokojan sam. Žudim za dalekim stvarima.

Duša moja bludi u čežnji da dodirne rub tamne pučine.

a sam uvek toliko mlad i toliko star koliko i najmlađi i najstariji u tom selu.

Jedni se osmejkuju slatko i prosto; jedni lukavo namiguju očima.

Jedni imaju suza koje naviru u po bela dana, a drugi suza koje se kriju u tami.

Svima sam njima potreban, zato nemam vremena da lupam glavu o onome što će tek biti.