i popularan najviše u svojoj porodici. Nikad nisam mislio
o tome da ću nešto postati, a najmanje ovo što sam danas.
Zbog toga nisam ni postavljao uslove — u kome gradu da
živim, u kakvom stanu, čime da me hrane i kako da me
oblače. To nisu mogli sanjati ni moji roditelji, drugovi i
učitelji, pa sam dobijao jela, pića, batina i dvojki koliko je
pripadalo i svakom drugom dečaku mojih godina.
Međutim, ne žalim se. Bilo je sjajno. Više se i ne sećam