Traka boje lavande

Smrt nije anomalija. Život – život je anomalija. I kakav veličanstven dar!

Ljubav je neizmerno više od dubokog osećanja; ona je žrtva, opraštanje. Ona je uteha.

I sve i kad bih živela hiljadu godina, opet ne bih našla prikladne reči da izrazim šta osećam.

„Kada se čovek slučajno nađe pred plemenitim činom koji nije ni očekivan ni običan, ima obavezu da izađe u susret toj plemenitosti, pa i da je po mogućstvu nadiđe.“

Draga Saro En,

Gledam te kako mi rasteš pred očima i ponekad se zapitam da li ti dajem sve savete koji su ti potrebni. Život zna da bude težak, ali je isto tako i divan. Očekujem da ćeš iskusiti i jedno i drugo, kao i svi mi. Ali kojim god da putevima budeš putovala, samo te jedno skretanje može povesti natrag kući.

Ti i tvoja mama ste ljubavi mog života. Nadam se da ćeš jednoga dana i ti sebi naći takvu ljubav. A dotad, gledaj da ti svaki dan bude što valjaniji. Živi životom kakvim ćeš se ponositi. Budi jaka onda kad je život rat. I budi meka kada tvome prijatelju zatreba neko ko će ga razumeti. Budi ono što jesi, Saro En, jer nema ničega divnijeg od tebe. Od svega čemu bih možda znao da te naučim, ova lekcija je najvažnija. Život treba živeti.

Tvoj najveći obožavalac,

tata

„Ne“, kaza on, a mir i spokoj te jedne jedine reči potvrdiše je kao odjek. Oči mu se potom zagledaše u unuka. „Osećam se kao da živim od pozajmljenog vremena. Život je najlepši kad nađeš nekoga kog ćeš voleti i kada u to uliješ i srce i dušu. U nju. Sve biva slađe. Sve je novo, sveže. Ja sam to doživeo ne jednom već dvaput. Kako da se plašim onoga što me čeka kada mi je čitav svet već dat, a potom dat ponovo?“

nikome nije zajamčen sutrašnji dan. Život je dragocen i krhak. U najboljem slučaju, život je magla.

nikome nije zajamčen sutrašnji dan. Život je dragocen i krhak. U najbolj

e?“

No Adrijen nije želela nikakvu borbu. Naprosto je htela da postoji, da uživa u životu i da ne mora da čuva leđa. Nije

Važno je pamtiti prošlost, Adrijen. Prošlost oblikuje ono što jesmo.“