Ljubav ima tvoje oči

Često su nam baš ljubavi za koje smo mislili da su nemoguće, davale na znanje da je u životu sve moguće…“

Deca su ogledalo života. Bez filtera. Život donosi šamare… kako rastemo. Mi onda naučimo da ublažimo neprijatnosti, da pronađemo neko rešenje… Oni su takvi: ili belo ili crno, bez kompromisa.

Svet je jedno ružno mesto. Previše patnje, previše bola. Šta mi tu možemo da uradimo? Isuviše smo mali i isuviše sami… uzalud dobro srce ako ­nemaš grub glas i ružnu facu.’

LJUBAV… Na kraju krajeva, šta je ljubav? A šta ako je u pitanju čista boja? Bez oblika, bez linija, samo beskrajni niz žute, crvene, ljubičaste i tako dalje… Paleta pokreta, reči, razmišljanja o tome kako ostvariti sopstveno zadovoljstvo tako što ćemo koristiti srce kao kist i život kao platno

HOĆU SAMO SA TOBOM DA PIJEM PRVU JUTARNJU KAFU, TO MI JE DOVOLJNO. ALI TO MORA DA BUDE SVAKOG JUTRA DO KRAJA NAŠIH ŽIVOTA

Želeo bih da budem na tvojim usnama

da se ugasim u belini

tvojih zuba.

Želeo bih da budem na tvojim grudima

i da se istopim u krvi.

ljubav

tako silna,

tako drhtava,

tako očajna,

tako nežna,

Ta ljubav

lepa kao dan,

i ružna kao vreme,

Ta ljubav tako stvarna,

ta ljubav tako divna...

Često su nam baš ljubavi za koje smo mislili da su nemoguće, davale na znanje da je u životu sve moguće…“

Da li je možda previše tražila od sudbine? Na kraju krajeva, samo je želela da ljubav ima boju njegovih očiju.

Ali ne može se zauvek živeti u neizvesnosti. Pre ili kasnije dođe dan kada treba svesti račune sa realnošću. A računi ponekad mogu biti papreniji nego što se očekuje. Zato što se gladno srce ne zadovoljava mrvicama…