Проза

— А колико ти је, кућо моја, година?

Знам ја твоје ујдурме!..

— А где смо до ово доба?

стаде макљати и преко и уздуж

узнемирена као квочка, не зна шта да ради,

љут као рис,

Газда Радисаву се само кува. А спремио каиш, али не онај којим се опасује — тај је, рачунао је он, за ђаке до другог разреда гимназије — него други каиш, шири и јачи. Узајмио је од шлајфера, ту на углу што је сваки дан оштрио ножеве, па чека сина.

Марјана, или »мајкиног принца«

којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету.

више воле да гледају пуне чаше него да слушају празне разговоре.