sr
Books
Vladika Grigorije

Nebeska dvorišta: Žive slike – ćirilica

Iz vazduha Bosna izgleda onakva kakva bi bila samo da nije nas. Odozgo se ne vidi zlo koje gamiže po zemlji, već samo njena nevina i na mahove divlja ljepota.
Odricanje je zapravo potvrđivanje da odlaziš od nekoga ili od nečega da bi sačuvao ono dobro u sebi i da bi drugoga ili drugo sačuvao od sebe.

Te sam večeri shvatio da će i moj zavičaj, i planina, i potoci, i šume, i proplanci, kao i lice moje majke, odsad za mene biti uspomena. Sve iz mog zavičaja postaće uspomena i to ne samo zato što idem u manastir, već i zbog toga što ne znam hoću li ikad više moći tamo da kročim.
Proleće 1992. u Beogradu. Grad je uzavreo, košmar promena u svetu došao je na ulice, studenti protestuju dok figure nadolazećeg rata postaju opipljive. Naš junak, student teologije, čas je sam na obali razgoropađene reke, čas za govornicom s koje sve više odzvanja jeka umesto poruka. Zatečen glasovima o ratnom obruču koji se steže oko male, nekada skladne zajednice u planinskoj osami iz koje potiče, pokušava priskočiti u pomoć, da bi s preprekama na koje nailazi i sam rastao, čvrsto se držeći izbora manastirskog dvorišta, ne kao uzmaka iz sveta koliko dodira među svetovima: malim i velikim, ličnim i zajedničkim, zemaljskim i nebeskim.
Snažna i potresna, ova se priča o životu, lepoti i stradanju drži vrednosti o kojima njen autor vladika Grigorije govori kada god uzme reč. Precizno i odmereno, škrtim a poetičnim slogom sročio je fragmentarnu sagu o maloj ali hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište, alegoriju o malom čoveku na udaru pošasti rata koja se kristalizirala u odu Planinici, predelu nestvarne lepote, i čovekoj spremnosti na velike odluke i dela — u roman Nebeska dvorišta.
193 nyomtatott oldalak
Első kiadás
2022
Kiadó
Laguna
Már olvasta? Mit gondol róla?
👍👎

Benyomások

  • Danijela Loparmegosztott egy benyomást8 hónappal ezelőtt
    👍Érdemes elolvasni
    💡Sokat tanultam

    Divna knjiga!
    Studentski protest 1992. da je bio uspešan, da su ti zahtevi ispunjeni, moglo je biti mnogo toga drugačije. Izgleda da je bio ipak poslednja prilika za našu generaciju i za sve kasnije.
    Knjiga me podsetila na sve što se tada dešavalo.
    Mnogo puta sam i sama želela da pišem o mladosti u to vreme. Preporuka!

  • Mihajlomegosztott egy benyomást21 órával ezelőtt
    👍Érdemes elolvasni
    🚀Letehetetlen

    Одлична књига која мени обичном човеку враћа веру и поверење у људе. Хвала

  • Vanjamegosztott egy benyomástelőző hónap
    👍Érdemes elolvasni
    🔮Rejtett mélységek
    💡Sokat tanultam
    🎯Érdekes
    🚀Letehetetlen

    Diiiivna....

Idézetek

  • moonflower84sidézett4 hónappal ezelőtt
    На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.
  • igorvujackov1idézett23 nappal ezelőtt
    Гдје год ми поглед одлута, видим нешто познато што ме враћа у дјетињство. Ондје сам шутирао лопту, тамо сам ђеду носио храну, тамо је мајку и мене скоро убио подивљали коњ. Горе, мало даље, сједио сам с чобанима, а тамо смо запалили смреку, па се замало није запалила читава шума. А мириси и укуси? Укус домаћег хљеба, мирис покошене траве и, не знам откуд и зашто, мирис бакиног сандука. Када би и нестало све, нико никада не би могао ишчупати из мене те мирисе и укусе. Ваљда је то завичај.
  • b4024998121idézettelőző hónap
    У овом је свијету понекад оно што је истинито уједно и најмање вјероватно, јер људи најчешће ствари посматрају споља. Гледају одијело, кожу, пазе на ријечи и покрете, а нико се не загледа тамо гдје се ствари збиља догађају, у самог човјека.

Könyvespolcokon

fb2epub
Húzza és ejtse ide a fájljait (egyszerre maximum 5-öt)