Bolno rastojanje

Kliše „ljubav je slepa“ trebalo bi zameniti drugim, preciznijim: „Ljubav je nesvesna.“

Držim te za ruku. Teško je opisati koliko je ovo moćno osećanje bilo kome ko ga nije iskusio. Celo telo mi blista i pucketa kao da si spalio svu tamu u meni svojom žestokom toplinom.

Da li bi više voleo da ne znam?“

Ljudi koje volite su na bolnom rastojanju, toliko blizu da mogu da povrede. Stranci nisu.“

Reći ću ti nešto što sam jednom pročitao u nekoj knjizi i što mi je od tada znatno olakšalo život: kad se uvredimo, povređujemo sebe i drugoga isto kao i kad nanosimo uvredu.

„’Sve što razum jakim čini nesigurnost ljudska to je, znaćemo tek posle pada: sve rečeno pogrešno je.’“

Već sam mislila o tome kako je tragedija, izgleda, tvoj element. Strastven si i tužan, kao da si proklet, kao da ćeš se izvesno suočiti s vešalima jednoga dana, a sad kradeš retke, dragocene trenutke sa ženom koju voliš.

„Ljudi koje volite su na bolnom rastojanju, toliko blizu da mogu da povrede. Stranci nisu.“

Ona je moja umerenija senka, ovde je da ublaži efekat koji ja proizvedem. Kad je sa mnom nasamo, zajedljiva je, samouverena i svojeglava, ali na javnim mestima se radije drži društvenih pravila.

Ništa ti ne stvara takvu mentalnu klaustrofobiju kao kad razgovaraš s nekim veoma glupim.