Oštrica

Kaurib se prva isteturala iz sobe, i dalje se boreći za dah. Skejl poslednji put ošinu Logena pogledom, pa se okrenu i ode teškim korakom. Takozvani kralj Severnjaka otišao je poslednji, sporo klimajući glavom i prelazeći po sobi smrtonosnim pogledom. Dok su im koraci zamirali u hodniku, Logen duboko udahnu, umiri se pa pusti da mu ruka padne sa balčaka mača.

„Dakle“, reče Bajaz vedro, „to je dobro prošlo.“

, mač ima glas. Sekire, buzdovani i slično sasvim su smrtonosni, ali mač je prefinjeno oružje, dostojno prefinjenog čoveka. Ti si, rekao bih, majstore Devetoprsti, prefinjeniji čovek nego što izgledaš.“ Logen se namršti kada mu Bajaz pruži mač. U životu su ga za svašta optuživali, ali za prefinjenost nikada.

I to je bilo sve. Logen duboko uzdahnu i zagleda se u jezero. Nije mogao da pogleda čoveka kraj sebe, nije želeo da mu vidi izraz lica. Ko želi da sazna da se druži s Krvavom Devetkom? Čovekom koji je odneo više života od kuge, manje se kajući.

I to je bilo sve. Logen duboko uzdahnu i zagleda se u jezero. Nije mogao da pogleda čoveka kraj sebe, nije želeo da mu vidi izraz lica. Ko želi da sazna da se druži s Krvavom Devetkom? Čovekom koji je odneo više života od kuge, manje se kajući.

„Znaš, ne mogu ovako večno“, reče Džezal dok je ukočeno hramao nazad ka svojim odajama. „Koliko još ovog jezivog sranja čovek mora da istrpi?“

Radije bih da u meni nema vatre nego da nema pameti.

da se zavarava. Mora tako, koliko god bolelo.

Kada čoveka jednom čeka neki posao, bolje je da ga uradi nego da živi u strahu od njega.

Logen je znao da je imao sreće, ali je stvarno i bio red da je malo ima.

„Ha“, reče Logen. „Moj otac je govorio da seme iz prošlosti rađa u sadašnjosti.“