Možda si to bila ti

On pogleda naviše, u portret na zidu Anine kancelarije.
„Upitaj se sledeće: šta bi uradila tvoja voljena carica Teodora?“
„Naredila bi da ih pobiju?“
„Onda najsličnije tome: nateraj ih da crknu od muke“, reče Patrik.

Ipak, kad je otvorila poruku, Ana vide da je podugačka. Iznenadila se. Džejms Frejzer joj se nije činio kao neko kome su u životu potrebne – i ko uopšte želi – žene koje će mu stvarati glavobolju. S izuzetkom njegove venčane žene.

Anina baka Mod, Britanka, imala je groznu izreku o budalastim samicama koje se zanose romantičnim idejama: „Nije htela onoga koji je išao pešice, a jahači se nisu zaustavljali pored nje.“

Jedanaestogodišnja Ana se naježila kad je to čula. „Šta to znači?“

„Neke žene smatraju kako su previše dobre za muškarce koji ih žele, ali kad se ispostavi kako nisu dovoljno dobre za muškarce koje one žele, na kraju ostanu same.“

Bojimo se najrazličitijih stvari koje nas neće stajati glave, zar ne? Živimo zaobilazeći ih u nastojanju da ih izbegnemo. A onda, kad dođemo do kraja, shvatimo da je zapravo trebalo da se bojimo života provedenog u tom izbegavanju

, zato što ga tako dugo poznajem

„Hoću da kažem, jednom sam skroz zabrljala stvar s tim klijentom s kojim sam završila u krevetu, i to je ispala prava noćna mora – prepričavao je naokolo ono što sam govorila u krevetu i svi su mi se smejali. Ali onda sam ja ispričala tu priču u svojoj verziji i opet su se svi smejali, ali na dobar način, i onda, nakon što sam prisvojila to, više nije moglo da me povredi. Kapiraš?

Tek kad okusiš sop­st­ve­na govna, shvatiš da ti se ukus ne dopada.

svet krcat potencijalnim proscima na koje naletiš dok u naručju nosiš smeđu papirnu kesu iz koje štrči baget.

Počni onako kako nameravaš da nastaviš, oduvek je rezonovala.

Mišel otrese pepeo sa svoje cigarete. „Rekao je kako bi voleo da nije protraćio tako mnogo vremena bojeći se.“

„Čega?“, upita Ana.

Mišel sleže ramenima.

„Nije rekao. Života kao takvog, valjda. Bojimo se najrazličitijih stvari koje nas neće stajati glave, zar ne? Živimo zaobilazeći ih u nastojanju da ih izbegnemo. A onda, kad dođemo do kraja, shvatimo da je zapravo trebalo da se bojimo života provedenog u tom izbegavanju.“