Poslednja prilika

Ti si od onih koji su uvek zadovoljni. Ni sam ne znaš koliki je to blagoslov

Sreća je osećanje za decu i životinje, i nedostaje joj biološka funkcija. Srećni ljudi ne stvaraju ništa, njihov svet je lišen umetnosti, muzike i oblakodera, kao i otkrića i inovacija. Sve vođe, svi vaši junaci su bili opsesivni. Srećni ljudi nisu opsesivni, oni ne posvećuju svoje živote tome da izleče neku bolest ili uzdignu avion u vazduh. Srećni ne ostavljaju ništa za sobom. Oni žive samo da bi živeli, i prisutni su na ovom svetu samo kao konzumenti. Ja nisam takav.

Verovatno se nikada do kraja ne otarasite mesta na kom ste odrasli

Onima koji su mi pružili
muziku kada sam bio usamljen,
smisao kada sam bio izgubljen,
pivo kada sam bio švorc,
zagrljaj kada sam bio na dnu
i koji bi me uvek smestili u taksi
kada dođe vreme za to

većina samo preživljava, i misli da stvari u njihovom posedu imaju neku vrednost, ali nemaju. Stvari imaju samo cenu, zasnovanu na očekivanjima, i ja trgujem njima. Jedina vrednost koja postoji na svetu jeste vreme. Jedna sekunda je uvek sekunda, i o tome nema pregovora.

„Nemoj da budeš hrabra. Ako se plašiš, plaši se. Takvi su svi oni koji opstaju.“

Razgovarali smo sasvim malo, jer imao sam i previše toga što sam želeo da kažem. U takvim prilikama čovek uvek zaćuti

Tvoja mama je jednom viknula kako sam ja jedan od onih za koje ne postoje jednaki, već samo oni iznad mene, od kojih nešto želim da dobijem, i oni ispod, po kojima gazim. I bila je u pravu, pa sam tako i nastavio, sve dok više nije preostao niko iznad mene.

Bio si devojčicinih godina kada si me pitao čime se bavim. Rekao sam ti da zarađujem novac. Odgovorio si mi da to rade svi. A ja sam onda rekao: „Ne, većina samo preživljava, i misli da stvari u njihovom posedu imaju neku vrednost, ali nemaju. Stvari imaju samo cenu, zasnovanu na očekivanjima, i ja trgujem njima. Jedina vrednost koja postoji na svetu jeste vreme. Jedna sekunda je uvek sekunda, i o tome nema pregovora.“

Većina nas silno želi da veruje kako će za svakim srcem koje prestane da kuca neko zažaliti. Ako nam postave pitanje: „Je li svaki život podjednako vredan?“, većina nas će ubeđeno odgovoriti: „Da!“ Ali samo dok neko ne pokaže prstom na osobu koju volimo i upita: „A šta je sa ovim životom?“