Neosetljiva priča

— Да ли имаш пријатеље?
— Имам познанике, попут сваке обичне особе.
— Да, али пријатељ, то је више од познаника..
— Не баш. Не верујем у то да је неко способан да у потпуности упозна и прихвати другу особу, посебно ако се обоје већ претварају.
— Зашто бисмо се претварали са пријатељима?
— Зато што је такво време, нико и ништа није како изгледа на први поглед, а на други поглед схватиш да је требало да се зауставиш на првом.

Она је права слагалица, не могу одмах да видим целу слику, морам постепено да је откривам, и сваки нови делић који би ми поклонила, морао бих да најпре пажљиво проучим, посебну пажњу обратим на ивице, да бих знао како да га уклопим са већ познатим деловима.

Бојим се да сама одем у непознато, у велики свет. Шта ако ме прогута?

— Шта ако те не прогута? Шта ако ти поједе сву ту тугу коју носиш у себи?