Ožiljci života

Тужна, потресна прича човека који је био део наше савремене историје и који је ту историји у неким њеним деловима стварао. Друга страна званичне верзије минулих догађаја којима смо били сведоци, догађаја у којима је мањина мислила својим главом, а већина је имала колективну свест. Пишући своје мемоаре, делимичне мемоаре јер се не дотиче свега и свих, Вук хоће да каже да као народ по ко зна који пут нисмо послушали историју као учитељицу живота и плаши се да то ни у скорије време нећемо учинити.
Пишући "Ожиљке живота" Вук Драшковић се не посипа пепелом. Говори о догађајима и људима онако како их је он доживео и схватио.
"Ожиљци живота" неће бити читани и цитирани као "Нож", али су својим објављивањем постали део историјске грађе која ће у будућности употпунити слику једног преломног времена за Србију и српски народ. Историја као и батина има два краја.

Dobra

• Пар интересантних и непознатих података, али већи део књиге је генерално познат јавности. Утисак је да прећутано или заобиђено оно што би књигу учинило атрактивном или релевантом за истраживање будућим генерацијама!
• Пропуштена прилика да се у првом лицу напише аутобиографија са свим догађањима, размишљањима и разговорима иза кулиса! Делује као да аутор пише у трећем лицу, са жељом да буде максимално објективан, али је резултат препричавање живота Вука Драшковића.
• Очекивања су била већа од онога што су Ожиљци пружили - оцена 3/5!

Vuk je, i sada sam uvjeren, napravio veliku gresku upustivsi se u politicke vode. Mislim da smo zbog toga ostali uskraćeni za puno dobrog iz oblasti knjizevnosti. U ovoj knjizi je on uokvirio svoj zivot od djetinjstva do danasnjeg dana, pa je itekako zanimljivo stivo. Iako je većina stvari poznata, preporučujem za citanje.