Jerusalim
1 034 nyomtatott oldalak
- Kiadó
- Laguna
Benyomások
- b8549300597megosztott egy benyomást5 hónappal ezelőtt
Dobar utisak.
- Jasminamegosztott egy benyomást2 évvel ezelőtt
👍Érdemes elolvasniOdlicna
- b0364765692megosztott egy benyomást3 hónappal ezelőtt👍Érdemes elolvasni
Idézetek
- Stefan Konceptidézett2 évvel ezelőtt
zaslužio je tu privlačnu reputaciju. Dok je savetovao jednog od svojih sinova pričajući mu kako je napravio carstvo, rekao mu je: „Sve što imam postigao sam pridobijanjem ljudi. Nikome nisam zlo činio jer smrt nikoga ne štedi. Vodi računa o svojim odnosima s ljudima.“ Saladin nije izgledao očaravajuće niti je bio tašt. Kada mu je jedan dvoranin, projahavši kroz baru u Jerusalimu, isprskao svilenu odoru, Saladin je jednostavno prasnuo u smeh. Nikada nije zaboravio da sudbina koji mu je donela toliki uspeh lako može da se preokrene. Iako je njegov uspon obeležen krvlju, Saladin nije voleo nasilje, i savetovao je sina Zahira, svog miljenika: „Upozoravam te da ne prolivaš krv, da se ne prepuštaš tome i ne navikavaš na to, zato što krv nikada ne spava.“ - Stefan Konceptidézett2 évvel ezelőttJedan od najplodnijih graditelja Jerusalima, Moazam je obnovio zidine, podigao sedam ogromnih kula i pretvorio krstaške građevine na Brdu hrama u muslimanska svetilišta.
171
Godine 1209. naselio je u Jerusalim trista jevrejskih porodica iz Francuske i Engleske. Kad je jevrejski pesnik iz Španije Juda el Harizi došao na hodočašće, uzdizao je Moazamovu i Saladinovu dinastiju, iako je žalio za Hramom: „Svakoga dana smo izlazili da plačemo za Sionom, žalili smo zbog njegovih razorenih palata, peli smo se na Maslinovu goru da se poklonimo pred Večnim. Kakva je muka videti naše svete građevine pretvorene u tuđinski hram.“ - Stefan Konceptidézett2 évvel ezelőttČetrnaestog maja 1948. u 4.00, nadomak samog Jerusalima, Rabin i njegovi vojnici Palmaha, iscrpljeni borbama za put, slušali su na radiju objavu Davida ben Guriona, predsedavajućeg Jevrejske agencije. Stojeći ispod Herclovog portreta, pred 250 zvanica okupljenih u Muzeju Tel Aviva, Ben Gurion je objavio: „Pročitaću sa svitka Deklaraciju o osnivanju države…“ On i njegovi pomoćnici raspravljali su o imenu države. Neko je predložio da se nazove Judeja ili Sion – ali ta imena su bila povezana s Jerusalimom, a cionisti su se još uvek borili da zadrže makar i deo grada. Drugi su predložili ime Ivrija ili Herclija, ali Ben Gurion se zalagao za ime Izrael, i to je i prihvaćeno: „Izrael je“, pročitao je, „rodno mesto jevrejskog naroda.“ Otpevali su nacionalnu himnu „Hatikva“ („Nada“):
Naša nada nije izgubljena
nada dve hiljade godina stara;
da budemo slobodan narod u zemlji svojoj,
zemlji Siona i Jerusalima!
fb2epub
Húzza és ejtse ide a fájljait
(egyszerre maximum 5-öt)