Slika Dorijana Greja

Osnova optimizmu je čist strah. Mi smatramo sebe za plemenite, jer pripisujemo svome bližnjemu takve vrline od kojih sami možemo imati koristi. Hvalimo bankara da bismo mogli prekoračiti svoj račun, a na razbojniku nalazimo dobre osobine jer se nadamo da će nam poštedeti džepove.

Tragedija starosti nije u tome što je neko star, već što je bio mlad.

Ustaju rano jer imaju mnogo da rade, a ležu rano jer imaju tako malo da misle.

Danas ljudi znaju cene svačemu, ali ničemu ne znaju vrednost

– Svaki lik slikan sa osećanjem lik je umetnikov, a ne modela koji mu pozira. Model je samo povod, slučaj. Slikar ne otkriva njega; pre će biti da na platnu slikar bojama otkriva sebe. Neću da izložim ovu sliku jer strahujem da sam u njoj otkrio tajnu svoje duše.

Dušu mogu samo čula da izleče, kao što čula može da izleči samo duša.

Ljudi najviše vole da poklanjaju ono što im najviše treba. To je vrhunac darežljivosti

Ah, ostvarite svoju mladost dok je tu! Ne rasipajte zlato svojih dana, ne slušajte dosadne, nemojte pokušavati da popravljate sudbinu onih koji su svoj život promašili zanavek, ne poklanjajte svoj život neznalicama, prostacima i običnima! To su bolesni ciljevi, lažni ideali našeg doba. Živite! Živite divnim životom koji je u vama! Ništa ne propuštajte! Uvek tražite nove doživljaje za svoja čula! Ne bojte se ničega!

Jedini put da se oslobodimo iskušenja jeste da mu se podamo. Odupri mu se, i tvoja će duša biti bolesna od čežnje za stvarima koje je sama sebi zabranila,

na selu može svak biti dobar. Tamo nema iskušenja. To je razlog što su ljudi koji ne žive u varoši skroz-naskroz nekulturni. Kultura je nešto što ne može lako da se postigne. Samo dva puta vode k njoj. Jedan je obrazovanje, drugi pokvarenost. Ljudi na selu nemaju prilike ni za jedno od toga dvoga, stoga se ne razvijaju