Najsjajnije zvezde

. Bilo je nešto u vezi s njim što je činilo da želim da mu pričam. Ali zamalo.

Čudno je razmišljati o tome kakvi smo bili, da nikad nisam znala gde se završava on, a počinjem ja. Bili smo toliko usklađeni. Toliko... jednostavno toliko drugačiji nego sada. Postojao je period kada bi samo izgovorio moje ime i, tek tako, ja bih mu dala sve što bi poželeo. Razmišljam na trenutak o tome. Kako bih ovom čoveku dala sve što bi poželeo.

To nije ni pitanje ni tvrdnja, već je jednostavno tako kako je. U pravu je. Ja ću uvek biti dobro. Cela ona foliraj dok ne uspeš fora? Ja sam kraljica toga.

Šta mi drugo preostaje?

to nije tražila od mene. Čak i kad sam bila starija, gotovo svaku noć pred spavanje

„Žao mi je, zaista“, rekla sam Kejlu i uhvatila ga za ruku. Njegovi prsti, topli i znani, prepleli su se sa mojima i ponovo sam bila smirena.

„Žao mi je zbog svega. Pokušao si da pomogneš Ostinu, a jebena vojna policija te je napala. Bukvalno si negovao mog brata. Žao mi je što ti komplikujem život.“

Kejl je uzdahnuo i poljubio mi prste, a u kolima je vladala tišina. „Vredna si svake komplikacije koju izazivaš.“ Onda me je poljubio. „Nadam se da ćeš se uvek tako osećati kada si pored mene“, kazao mi je dodirnuvši mi lice svojim krupnim šakama.

bili smo bukvalno nekoliko centimetara udaljeni jedno od drugog.

Bila je to magnetska, neodoljiva privlačnost.

„Mogao bih po ceo dan da slušam kako pričaš“, rekao mi je iznenadivši me. „To mi je postala omiljena stvar.“

Oči su mu bile na mojim usnama.

Srce je htelo da mi iskoči iz grudi.

„Volela bih da te slušam kako pričaš ceo dan“, priznala sam mu. Bili smo tako bliski, tu na mom tremu, ne primećujući automobile ili ljude kako prolaze pored nas.

„Jednog dana ćeš zažaliti što si to rekla.“ Kejlov dah mi se raspršio po obrazima i vlažnim, čežnjivim usnama.

Usne su mu bile tako blizu mojih. Da li će me tim usnama orošenim pomorandžom iznenada poljubiti, ovde, sada?

Moja usta su molila njegova da mi se približe, da me dodirnu. Nikad ništa nisam želela toliko kao da me poljubi, ovde na tremu.

Da li će me poljubiti?

Njegove usne su ubrzo odgovorile na moje pitanje. Nagnuo se i svojim mekim usnama dodirnuo moje.

Pokazao mi je na mesto pored njega. „Makar sedi pored mene. Kakav je ovo dejt?“

„Ovo nije nikakav sastanak. Samo se družimo i upoznajemo. To je to.“

To je više bilo upućeno meni nego njemu, ali Kejl to nije morao da zna. Sela sam na ivicu verande i prebacila noge da mi vise.

„Uporno pričaš kako se ne poznajemo, pa sam odlučan da te upoznam, makar mi to bilo poslednje“, rekao mi je. Bio je tako samouveren. Reči su mu bile samouverene, osmeh. Čak i način na koji se naslanjao na betonske stepenice odisao je samopouzdanjem. Osetila sam poznate žmarce kako mi se iz dna stomaka spuštaju niz noge.

„Okej, okej. Dosta ćaskanja, pitaj me nešto.“ Bilo mi je potrebno nešto da mi skrene pažnju sa grča koji sam osetila gledajući u Kejlova usta i prateći način na koji je oblizivao usne dok je ljuštio pomorandžu.

„Samo sam jednu doneo, ali možemo da je podelimo“, rekao mi je. Mnogo mi se dopadala ova njegova razigrana verzija.

„I nije ti neki dejt“, našalila sam se, a on je odmahnuo glavom.

Sve što sam htela bilo je da legnem u krevet, navučem roletne i pokrijem se preko glave. Želela sam mir i tišinu. A onda sam skrenula na ćošku i ugledala ga kako me čeka na tremu.

Moj najveći problem i najveće olakšanje, spakovani u jedno, stajali su ispred mojih vrata.

Kejl.

Delovao je nervozno dok je sedeo sa slušalicama na ušima

„Želeo sam da budem tamo sa tobom, u toj sobi, da te slušam kako pričaš svoje priče. Volim kad pričaš priče... Mogao bih satima da te slušam“, rekao je.

Ramena su mu se poraženo opustila. „Voleo bih da znam. Iskreno, Karina, jedva da znam koji je danas dan, toliko sam zbunjen. Poslednje što mi je bilo na pameti jeste da upoznam nekoga.“

„Da li sam to ja? Neko koga si upoznao?“

Slegnuo je ramenima. „Ni ja ne znam šta je ovo. Ali ono što znam jeste da sam obrnuo četiri kruga oko bloka i pokušavao da ubedim sebe da ne uđem ovde.“ Pogledao me je. „Ali, evo me.“

Prvi put sam ja bila ta koja je zanemela.