Prokletstvo pobednika

„Ali jesam li ti ja neprijatelj?“ Arin joj je prišao. Tiho je ponovio: „Jesam li?“

Nije mu odgovorila. Usredsredila se na ivicu stola koja joj se zarila u donji deo leđa. Sto je bio jednostavan i stvaran, drvo spojeno gvozdenim klinovima i sav u pravim uglovima. Bez klimanja. Bez popuštanja.

„Nisi moja“, rekao je Arin.

I poljubio ju je.

mora da te bog laži voli kad sve tako jasno vidiš

Zar to nije svrha priča – da od pravog naprave lažno, a od lažnog pravo?“

Nije rekla: Vrati se živ, a on nije kazao: Uvek sam se dosad vraćao živ. Izgovorila je ono što bi svaki Valorijanac trebalo da kaže: „Bori se dobro.“

Nećemo razgovarati o činjenici da se, ma koliko volela da pobeđuješ, ponašaš kao da si rešila da izgubiš.“

„Sve u ratu zavisi od onoga što znaš o veštinama i prednostima protivnika“

Sreća zavisi od slobode, često je govorio Kestrelin otac, a sloboda zavisi od odvažnosti.

Ništa te u snovima ne može povrediti.“

„Ne vidiš, Kestrel, iako te bog laži voli.“

Zar to nije svrha priča – da od pravog naprave lažno, a od lažnog pravo?