Peščani sat

Mama je uvek govorila da Bog bira kako će uklopiti trenutak.

O takvim stvarima mogla je da razgovara jedino s Leuom, a on je rekao da postoji onoliko različitih načina da se bude srećan koliko ima ljudi na svetu ili oblutaka na žalu.

Ponekad moramo da zatražimo ono što hoćemo

postoji onoliko različitih načina da se bude srećan koliko ima ljudi na svetu

da biti majka znači voleti i poznavati svoje dete svakog-svakcijatog dana, do kraja života

vedro lice može da skriva ko zna koliko ličnih demona

„Sponu između majke i ćerke. Uvek sam imala utisak da je jedna polovina stakla mama, a druga ja. I da smo povezane, znaš, tim tankim ali suštinskim spojem. A taj pesak je ljubav ili životna sila koja se presipa iz nje u mene, ali obrni ga i poteći će iz mene u nju – kad sam dobila tebe, shvatila sam da ćerka podupire majku isto koliko je i obrnuto.“

sve izgleda lepše kad se gleda kroz objektiv, pa zato lunjam i uokvirujem svet u male kvadrate kako bih mogao da ga gledam sliku po sliku.

Uvek je smatrala da će biti sve u redu ako naprosto korača dalje.

Kao da ponekad, od svih sjajnih mesta na ovome svetu, sletimo baš na ono gde se jednostavno osećamo kako treba, znaš. Kao da može da nam podari sve ono što nam je istinski važno. A onda to deluje previše lepo da bi bilo istinito.“