Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope

Česte krize vlade svojstvene Italiji bez sumnje su doprinele nastanku jedne osnovne niti unutar pluralističke italijanske kulture koja je s dobrodošlicom pozdravila – barem u teoriji – čvrstu ruku koja će iskoreniti korumpirani politički sistem na vlasti i uvesti red.71 Znatan deo javnosti bio je spreman da zarad toga zanemari karakterne mane i kobne odluke populističkog vođe koji je obećavao suštinsku reformu i nacionalni preporod

Televizija, društveni mediji i novinarstvo uzdigli su značaj i udeo ličnosti vođe bezmalo na nivo elementarne, neobuzdane političke sile koja promenu nameće sopstvenom voljom.

Bespogovorno potčinjavanje njegovoj volji i bezuslovna odanost, koja je nalikovala feudalnoj, bili su veze koje su na okupu držale potencijalno divergentne elemente unutar nacističkog pokreta.13 „Ideja“ nacionalsocijalizma – koju je Hitler svesno ostavio nedorečenom, izlažući je samo kao viziju nacionalnog preporoda, a ne kao jasno određen program – postaje nerazdvojna od njegove ličnosti.

Od tada pa nadalje, njegovi nadređeni u vojsci uočivši njegov talenat koriste ga za suzbijanje socijalizma i indoktrinaciju trupa nacionalističkim osećanjima.

Staljin je u fioci svog radnog stola držao Titovu poruku, pronađenu tek posle njegove smrti: „Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog u Moskvu i neće biti potrebe da šaljem drugog

Tvrdi da je to „pokret“ a ne partija, pokret naroda koji je iznad svih partija.

Mnogi Italijani doživljavali su Musolinija bezmalo kao da je božanstvo.37 Njegovi bombastični i teatralni pokreti prilikom obraćanja masama – komični potonjim generacijama – prenosili su i oličavali poruku o snazi, odlučnosti i prkosu. U školskim udžbenicima je prikazivan kao neko ko neprekidno radi za svoj narod. Slike na kojima je golih prsa, na konju, dok pliva, trči, u trkačkim kolima ili dok se igra sa lavićima isticale su njegove kvalitete „muževnosti“. Svakog dana mu je stizalo mnoštvo pisama od običnih Italijana koji su ga uzdizali u nebesa, hvalili njegove čudesne sposobnosti, zahvaljivali mu zbog njegovih veličanstvenih uspeha. On je uživao u apsurdnoj preteranosti kulta dučea koji ga je prikazivao gotovo kao natčoveka, novog Cezara, svemogućeg i sveznajućeg bogolikog genija.3

Mnogi Italijani doživljavali su Musolinija bezmalo kao da je božanstvo.37 Njegovi bombastični i teatralni pokreti prilikom obraćanja masama – komični potonjim generacijama – prenosili su i oličavali poruku o snazi, odlučnosti i prkosu. U školskim udžbenicima je prikazivan kao neko ko neprekidno radi za svoj narod. Slike na kojima je golih prsa, na konju, dok pliva, trči, u trkačkim kolima ili dok se igra sa lavićima isticale su njegove kvalitete „muževnosti“.

Njegovi portreti na razglednicama bili su sveprisutni. Svima je bilo omogućeno da čuju njegove govore i obraćanja narodu preko radija, jer su veliki razglasi bili postavljeni na centralnim trgovima manjih i većih gradova. Bio je prvi populistički političar doba masovnih medija.

ije želeo nikoga da ovlasti da se bavi nečim umesto njega. Očigledno je pokušavao da radi više nego što je bio u stanju, bio je zatrpan obično sitnim problemima koji su iziskivali njegovu pažnju.35 Birokratija se neminovno povećala. Kao i broj funkcionera i partije i države od kojih se očekivalo da naslute, pretpostave i pogode Musolinijeve namere.36