Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Kao što je spomenuto ranije, mi obično slušamo druge onako kako su nas slušali kad smo bili deca, što ukazuje na to da će takozvanoj generacija ekrana koja sada postaje punoletna predstavljati još veći problem da se poveže s drugima.

Džilijen Tod na predavanjima o pregovaranju, koje drži na Pravnom fakultetu na Harvardu, svojim studentima kaže da dok slušaju nekog uvek moraju da budu svesni svojih misli ili stavova koje su zauzeli. Ako misle da druga osoba ne može ništa da im pruži, da nije vredna njihovog vremena ili je pak neprijatelj ili inferiorna ili dosadna, tada će bez obzira na to koliko klimali glavom, ponavljali njene reči ili je gledali u oči, sve izgledati lažno i pregovori će biti neuspešni. „Vaš unutrašnji stav treba da bude stav radoznalosti“, podučava Todova svoje studente. A to znači da pitanja moramo da postavljamo iz zainteresovanosti a ne da bismo dokazali da smo u pravu, postavili zamku, promenili nečije mišljenje ili nekog naveli da ispadne budalast.

Iskustva koja imamo kad tako slušamo nekog ne traju trenutak; ona ostaju u nama i oblikuje naš karakter.

Verovatno ste doživeli da budete toliko obuzeti razgovorom da zaboravite i na sebe i na vreme. Zaista nema nijednog razloga da svi razgovori ne budu takvi