Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Ljudska bića su po prirodi bića koja rešavaju probleme, tako da se u mirnim trenucima naše misli usmeravaju ka tome. Pošto smo fiksirani na to što treba srediti i rešiti, neki od nas ne mogu da podnesu trenutke mira i nerada i stalno moraju nečim da se bave da ne bi mislili o tome što ne valja. Međutim, pokušaj da se potisne unutrašnji glas samo mu daje još više snage. Sve je glasniji i uporniji, što neke ljude tera u prezaposlenost da bi ga nadjačali. Ali to nikad ne uspeva

Na koga vas podseća vaš unutrašnji glas? Šta vam to govori? Da li vaš unutrašnji glas zvuči drugačije u različitim situacijama? Je li prijateljski? Je li kritički nastrojen prema vama? Važno je da sve to upitate sebe, jer vaš unutrašnji glas utiče na to kako razmišljate, kako tumačite situacije, kako moralno prosuđujete i kako rešavate probleme. To zauzvrat utiče na to kako se osećate i reagujete na ljude; da li vidite ono najbolje ili najgore u ljudima i da li vidite ono najbolje ili najgore u sebi.

Mnogi čitaoci koji naročito vole određenog pisca (ili pisce) kažu da čuju jedinstven glas tog autora ili glas kakav zamišljaju da ga autor ima. Takođe mogu da čuju i konkretne glasove likova o kojima autor piše. I zaista, istraživanja su pokazala veću aktivnost auditivnog korteksa, dela mozga zaduženog za zvuk, kada čitamo direktan govor nego kada čitamo indirektan govor

Istraživanje pokazuje da što više različitih mišljenja čujemo tokom života, više uglova posmatranja možemo da zauzmemo kada razmatramo problem (u sebi) i možemo da zamislimo više rešenja. Unutrašnji dijalog neguje i osnažuje našu kognitivnu složenost, tu dragocenu sposobnost da uzmemo u obzir različita stanovišta, da ih povezujemo i smišljamo nove ideje.