Riba na drvetu

Mislim na deku i tatu, koji su nas uvek pitali da li nam je dan bio za srebrni dolar ili za drveni novčić.

Toliko brinem što one znaju moju tajnu da mi se čini kao da me je neko šutnuo u stomak

se čini kao da me je neko šutnu

Trebalo je da pročitam foke.

Zbog okretanja mi je još teže da čitam

Nego, možeš li da mi pročitaš koji su sve sladoledi ovde? Nešto ne vidim

Džesika se smeje. „Je li tvoja mama uvek bila kelnerica?“

„Ne“, izleće mi, „nekad je bila kosmonaut.“

Kako si samo tvrdoglava!“

Šej i Džesika nas posmatraju kao mačke pticu u kavezu

Pružaju ruku sa flašom otrova

on ne zna da smo se ponovo preselili