Iza je živela s Antalom u svojoj roditeljskoj kući, zajedno sa svojim roditeljima. Onda se razvela, napustila grad u kom je odrasla i otišla u Budimpeštu, gde je nastavila da radi kao specijalistkinja ortopedije. Sada živi u prostranom, moderno opremljenom stanu o kom brigu vodi kućna pomoćnica; odlazi u pozorište, na koncerte, viđa se s popularnim piscem. Njen stari život još jedva čujno pulsira preko ravničarske daljine, u malom mestu, gde svraća jednom mesečno u posetu voljenim roditeljima Etelki i Vinceu. Stvari se, međutim, potpuno menjaju kada Vince umre. Iza poziva majku da živi s njom u Budimpešti, i Etelka s radošću prihvata, ali njihov zajednički život neće se odvijaju onako kako su majka i ćerka, svaka za sebe, zamišljale.
Zašto se bliskost koju tako snažno osećamo prema osobama, gradovima, vremenima najednom rastače i tanji? Kako se dešava da se ljudi koji se vole najednom nemo dovikuju iz daljine? Magda Sabo svojim zavidnim i zavodljivim književnim talentom osvetljava veoma tanane i retko opisivane veze među ljudima, usložnjavajući ih do kraja romana gotovo do tačke neizdržljivosti. Ona nam otkriva da se često dičimo plemenitošću, dok u isto vreme zanemarujemo i povređujemo one koji bi trebalo da su nam najbliži.
Daljine su snažna priča o odnosu koji će tek naći svoje mesto u svetskoj književnosti — odnosu između majke i ćerke.
