Omega

Tamo gde nema radosti, to tvoj put nije.“

Usudi se. Zdrava agresija ne bori se protiv nečega, već se bori za život. A to čak i nije tvoja borba. Slobodno izražavanje je poriv životne snage koja boravi u tebi. Ne možeš služiti drugima ako grčevito zauzdavaš svoje istinske porive. Naprotiv. Ako se zauzdavaš, odsustvuješ iz života. Punina života može se razotkriti samo ako si spreman da se u potpunosti otelotvoriš.

Zbog iluzije nedovoljnosti prosjačimo ljubav,

postajemo žrtve opijenosti kupovinom,

trčimo za novcem,

radimo poslove koji povređuju naše samopoštovanje,

postajemo škrti,

gomilamo,

osećamo se kao bića niže vrednosti,

obolevamo,

vodimo ratove

muškarac protiv žene,

siromašan protiv bogatog,

zbog nacionalne pripadnosti i veroispovesti.

Čovek čija je svest otrovana nedovoljnošću

previđa svoje unutarnje bogatstvo,

više ne može da misli široko i slobodno,

postaje rob večne potrage –

kako bi napokon pronašao „ono“ što će utoliti njegovu glad.

Pre mnogo vremena jedan stariji, veoma cenjen duhovni učitelj, rekao mi je: „Tamo gde nema radosti, to tvoj put nije.“

To je sasvim u skladu i sa istočnjačkim savetom koji nalaže da čim u nečemu postignemo majstorstvo, odmah započnemo nešto što će nas vratiti u svest učenika.

Tako posmatrano, možemo da kažemo da plate obrazovnih kadrova rastu obrnuto proporcionalno njihovom značaju u razvoju dece i mladih. To znači: što su kadrovi važniji za razvoj dece i mladih, lošije su plaćeni

Vratimo se našem razvojnom krugu: rešenje, dakle, nema oblik krompira, već kruga, odnosno kugle, ako uključimo i treću dimenziju.

Što je veća polarizacija između onih izuzetno bogatih i prosjački siromašnih, stanovništvo je nesrećnije.

Kao uzor ostvarenja životne sreće i sveobuhvatne punine i ispunjenja, dakle bogatstva na svim ravnima, mnogo bolje bi mogao da nam posluži model osnovne škole, znači uravnotežen, skladan razvoj u svim ravnima stvarnosti

Ako nas, dakle, neko razočara, ne moramo zbog toga da zameramo ni njemu ni sebi. To bi ionako bilo potpuno besmisleno nošenje tereta, koji pre sprečava naš razvoj nego razvoj osobe o kojoj je reč.