Jagodići – Maske i lagumi

Niti svi pijanci lažu, niti svi trezvenjaci govore istinu.

– Jer ja bez tebe, stara moja… neću umeti ni da dišem.

Svako može da prepozna ili, bolje rečeno, oseti ludilo. Skoro svako odmah će osetiti i dubok, praiskonski strah. Sopstveno ludilo se ne prepoznaje, tuđe plaši – naročito ono bližnjih, ludilo od koga se ne može pobeći.

Osećao se zasićen svime – onim što je osećao, video, doživljavao, činio, onim što nije mogao da objasni – da je nešto od toga morao da pusti napolje. Šta bilo, samo da se malo oslobodi tereta i prodiše.

Ljudi vape za slobodom i kunu se u nju, ali kada se ona pojavi, oklevaju

Tek kada se on sam osetio usamljenim i ostavljenim, i počeo je da naslućuje kolika li je morala biti njena samoća.

Kako možeš bilo koga da usrećiš, Sofija… kad si toliko nesrećna?

Ono što ne znaš, ne može ti naškoditi.

Bolje je loviti nego biti ulovljen, pomisli.

Šta god ljudi poslovično tvrdili, svi njihovi putevi vode, u stvari, ka groblju.