Drugi dolazak

biti u životu znači uživati. I da uživati znači umirati. Da umirati znači davati. I kako bi se što više dalo umirati treba sporo. Učite umiranju od Sunca.

Učite se snazi od vode. Ona je najjača, jer se svima klanja i svima se sklanja, i uvek nađe Put.. Najjača je jer njena suština uvek ostaje ista, iako se stalno menja.

Kako starimo mislimo da je sve više zla u svetu, ali ga zapravo samo bolje prepoznajemo i sve ga manje tolerišemo.

demokratski je danas i Kongo, demokratsko je i Kosovo. Tada, ovih 49% krene da se bori protiv ovih 51%, manjina postane većina. Na demokratskom glasanju, oni još uvek neodlučni se pridobiju za po koji kontejner banana iz Ekvadora, koje su zapravo besplatne, jer je važnije nešto drugo belo što se spakuje među njih. Koje će pomoći da sakriju svoje sopstveno crnilo. Nafta sada može da se prodaje po povoljnim cenama, voze se tenkovi, traktori i automobili. Poneko, ali samo poneko, strada u nekoj od saobraćajnih nesreća, prevrne se neki tanker u okeanu. Ali ljudi žele da putuju još brže, još dalje. Jer negde tamo je nekako bolje. Od onog istog čelika se naprave avioni, u njega sednu ljudi i voze se 10 sati. Za deset sati leta "Boeing 747" potroši 20 000 litara kerozina. Vedar dan više nikad, to nisu oblaci gore iznad, to je mreža belih tragova izduvnih gasova, oni se razlivaju i padaju polako umesto pahulja. I uvek će biti neko drugi kriv zbog toga što delfin cvili u okeanu punom plastičnih flaša i kesa, gume. Doći će po neki borac za ekologiju, za životnu sredinu, protiv klimatskih promena, naravno svojim novim klimatizovanim automobilom do plaže na kojoj nasukan leži kit prekriven otpacima - folijom za ukrašavanje poklona, ponekim kondomom i omotom čokolade. Prići će tom jadnom kitu i, naravno, uslikaće ga fotoaparatom. Biće i suviše jako Sunce, vratiće se onda do obližnjeg motela. Možda kupi neki sladoled uz put. Ili bilo koji drugi ukusan produkt Imperijalizma što na sebi ima ugraviran bar-kod.

kojem niko nije smeo da kaže da je debeo, ali koji sasvim dobrodušno govori ostalim ljudima kako su smršali.

Kaži im da ime Isus Hristos potiče od Grčkih reči iosis za poslednju, crvenu fazu samospoznaje u alhemisjkom procesu kojom se postaje sam Bog, i κρύσταλλος (hristalos) reči za kristal. Da se tokom meditacija energetsko polje harmonizuje sve dok ne dostigne božansku rezonantnu frekvenciju baš kao u kristalima, a čitavo biće – telo, um, srce i duša, ne postane pročišćeno od svih nečistoća. Dok ne postane kristalno čisto i dok se u njemu ne ogleda sve što postoji baš onakvo kakvo jeste.

kada se već rodi dete, više nećeš verovati. Ti ćeš znati da Bog postoji. Prstići koji žele da te dohvate, ustašca koja se otvaraju ispuštajući zvuke koji te dozivaju, taj najslađi smešak koji ćeš videti. To će biti sam Bog koji želi da te dodirne, koji ti se javlja, i koji ti se smeši. Svi smo nekad bili Bogovi, ali smo na kraju ipak poželeli da budemo ljudi.

oduševio nas je sve kada je na pitanje jednog učenika zašto se za Uskrs jedu jaja, doneo sutradan kuvano jaje. Bilo je to predavanje bez reči. Uzeo ga je, oljuštio, presekao na pola. Držao je presek visoko uperen prema nama. Odgovor smo znali, gotovo u glas smo uzviknuli da je žumance Sunce, a belance horizont, nebo u kojem je uronjen Sunčev disk. Isto je uradio kada nam je govorio o zabranjenom voću koje su Adam i Eva ubrali sa ’Drveta znanja’ i kojima je Gospod pripretio da će umreti ukoliko ga uberu. U zapadnom svetu, na latinskom je to voće malum, što označava jabuku, ali je i reč za zlo. I gotovo po pravilu je u radovima prikazivana žutom bojom. Ali zašto je jabuka zlo? Doneo je sutradan jabuku, presekao na pola. Pokazao nam je presek i pitao šta vidimo. Neverovatno jasno i pravilno se iscrtavala forma petokrake zvezde. Takođe bi nam nacrtao ukrštajući galaktički i nebeski ekvator i ekliptiku na nebu kako formiraju ’’Drvo života’’ o kojem je još Vergilije pisao pre nove ere, i kako se centar ’krošnje’ koju formiraju poklapa sa mestom za koje astronomi veruju da je centar naše galaksije. Upravo na mestu gde se nalazi danas zaboravljeni 13. znak zodijaka – Zmijonoša. Priča o Postanju 3:1-5 govori da zmija je bila ta koja je govorila Adamu i Evu da neće umreti ako uberu plod sa zabranjenog drveta, i da se ne plaše. Zmija je mudra, zna da čovek je čoveku zabranio da nauči astronomiju, da nauči puteve zvezda, da sazna znanje Neba! To je bilo znanje namenjeno samo elitnoj klasi sveštenstva

je obožavao taj broj jer je bio tako nebeski, uzvišen. A on je o njemu naučio posmatrajući Mesec i Sunce. Ne znam da li ste dovoljno shvatili koliko je totalno pomračenje Sunca redak fenomen u čitavom nama znanom Univerzumu – govorio je. Zapravo, poznajući milione zvezda, mi još uvek nismo naišli na bilo šta slično. Da prirodni satelit neke planete stane ispred matične zvezde i potpuno je zakloni. A to je jedino moguće ako su njihove prividne nebeske veličine potpuno identične. To znači da je Mesec, iako mnogo manji od Sunca, baš toliko bliži Zemlji koliko je ogromno Sunce udaljeno od nje. Tada nastupa jedno sveopšte stanje divljenja ovoj pojavi, i tih nekoliko minuta traje muk svega što živi i naklon mitskom jedinstvu svetlosti i mraka. Mitološki broj Sunca je 6, muški broj, a Meseca 7, koji simbolizuje ženski princip. Kada se udruže oni daju broj 13. Broj koji označava momenat kada se svetlo i tama stope u jedno. Potpuno jedinstvo.

Svakom ko se nekad borio u nekom ratu, i video je porađanje jednog života, i doprinosio njegovom rastu, potpuno je neshvatljivo da se život stvori tako teško, a onda umre tako lako.