Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu

Kako su na vlast došli blesani koji ne razumeju da se svetom ne može vladati leđa okrenutih konkretnim naukama? Boleo me je istinski

Svim mojim mukama i kašičicama kojima crpem more cilj je da ta poslednja izgovorena reč bude istina.

U knjizi nije važna prva napisana rečenica piščeva, već poslednja izgovorena rečenica čitaočeva. To je ta večna sudba knjiga i pisaca.

Ko voli sebe zarad voljenog, voljenog voli;

ko voli voljenog zarad sebe, sebe voli.

„Šamašu (Suncu) pripada zlatna boja. Sin (Mesec), on je kao srebro. Nabu (Merkur) – plav, Ištar (Venera) – bela, Nergal (Mars) – crven, Marduk (Jupiter) – ljubičast, a Ninib (Saturn) – crn.“

„Šta će biti, biće, i šta se čeka, doći će. Ko se danas rodio, dabome da će sutra umreti.“

Skupljanjem znanja steći visinu

ispade samo mašta pusta.

Ljubav je sve na svetu, a znanje

glas što ide od usta do usta.

Fuzuli

Lejlaaaa! Treba da znaš da su sve moje vatre u toj tekiji potekle od tebe i da su mi oči neprestano lile suze da bi ih ugasile. Kao što su na putu ka tebi moji brodovi od pčelinjeg voska, koje sam nakrcao tvojom ljubavlju, potonuli u dubine vatrenog mora, tako sam i ja uporno plakao i topio se… Gorela mi je nit života. Plamenovi u mojoj glavi, koji su zapalili grad, stalno su iznova razgorevali vatre, Lejlaaa!

Vi ste je našli u svom srcu i uspeli da kažete: ’Takvom vatrom sveća duha plamti / da u lampu neba neće stati.’ Nemojte se o sebe ogrešiti .

Na vetrometini Galate, slušajući kako jugozapadnjak šiba po rešetkastim prozorima, počeo sam da preispitujem stvarnost života. Da li sudbinu čovečanstva predodređuju tajne vavilonskih mudraca ili pak ta ljubav o kojoj priča ovaj derviš? Mudraci su se oslanjali na razum, a čudni derviš je govorio o srcu.