Klasik modernog doba

Naravno, među svojim mnogim teorijama, mlada devojka je imala i čitavu kolekciju pogleda na problem braka. A jedno od prvih na toj listi bilo je njeno shvatanje da je vulgarno misliti previše o tome. Ona se iskreno molila bogu da bude pošteđena opasnosti da je ophrva takva misao. Smatrala je da žena, ako nije baš sasvim ništavna, treba da bude u stanju da živi život sama za sebe i da je sasvim moguće biti srećan bez društva jedne, manje ili više, neotesane ličnosti drugog pola.

Inteligentna, lepa i živahna, nezavisnog duha, Izabel Arčer oduševljava elitno njujorško društvo. Na poziv tetke iz Evrope odlazi kod nje u posetu kako bi „pronašla sebe“ i umakla upornim prosiocima. Tokom boravka u Evropi Izabel će iznenada postati bogata naslednica i meta dvoje manipulatora. Udaje se za Gilberta Ozmonda, a potom otkriva da je upala u klopku egoističnog despota. Okovana stegama bračnog života, Izabel će tražiti način da očuva svoju slobodu u skladu sa sopstvenim ubeđenjima.
Različite tačke gledišta — pogledi drugih junaka na Izabelu Arčer — upotpunjuju čitaočev utisak o glavnoj junakinji. Henri Džejms je ovim postupkom napravio zaokret u klasičnom obrascu toka radnje i pokrenuo razvoj psihološkog romana.
„Portret jedne dame nas izuzetno uspešno upoznaje sa nekim ko je previše dobar za ovaj svet.“
— Rebeka Vest
„Džejmsovo remek-delo je mnogim čitaocima njegov omiljeni roman. Ključna tačka njegovog stvaralaštva. Od tog trenutka postao je poznat i ugledan, priznat kao majstor u prikazivanju unutrašnjeg života junaka, njihovih kulturoloških uvida, humora, suptilnosti i dubine.“
— Guardian
„Roman o ženi koja ima slobodu da ostvari svoje najdublje težnje.“
— Publishers Weekly