Noćna škola – Rascep

Biće ti bolje. Jednog dana ćeš primetiti da te manje boli. A onda te skoro uopšte više neće boleti. Budi sigurna u to.“

„Rekao je da je krivica kao štaka; dopušta fazi besa da traje unedogled.

A Karter i Silven... oni su sinoć stavili život na kocku da je spasu. A ona ih je sada napuštala.

Kad se zagledala u te dobro poznate preduboke oči, Eli oseti kako joj se srce steže. Do tog trenutka nije shvatala koliko joj nedostaje njegov spokojan zdrav razum. Njegovo razumevanje. To što ume da je umiri kada sama gubi glavu.

Nisi ti luda. Svet je poludeo.

Preuzeli su moć u svoje ruke. Pomagali su jedni drugima. Obezbedili su da sami postaju premijeri, kancelari, vladari – sve što je bilo potrebno da se vlast prenosi glatko, bez potresa. Kontrolisano.“

„Moraš da se odlučiš, Eli. Ne želim da odabereš mene jer je Karter već zauzet. Želim da odabereš mene jer sam ja taj kojeg želiš

Rejčel joj blago reče: „Eli, Karter ti je bio prva ljubav. Prva ljubav je uvek najgora.“

„Moraš da se odlučiš, Eli. Ne želim da odabereš mene jer je Karter već zauzet. Želim da odabereš mene jer sam ja taj kojeg želiš.“ Oči su mu gorele poput plavih plamenova; bilo je teško gledati u njih. „Oduvek sam želeo da budem onaj kojeg želiš. Ali već počinjem da mislim da to nikada neću biti. Ne mogu te čekati večno – niko to ne bi mogao. Mislim da sam već čekao predugo. Previše boli...“

morala sam da ostanem živa, da bih ubila Gejba.