Superheroina promene

Ograničavajuća uverenja s kojima se često srećem u radu sa ljudima i koja mogu da nastanu u detinjstvu jesu:
Nisam dovoljno dobra.
Nisam dovoljna ili dovoljno _______
Nisam dobra osoba kada ______________
Ljubav se mora zaslužiti.
Nisam zaštićena, ranjiva sam.
Žrtva sam.
Život je borba.
Svet je opasno mesto.
Ja sam krupne konstitucije i nikada neću biti mršava.
Slatka sam, ali nisam lepa.
Moram da spasavam ljude jer oni to ne mogu sami.
Moram biti u pravu da bih bila dovoljno vredna ljubavi.
Moram biti kao drugi da bih bila prihvaćena.
Moram biti voljena i prihvaćena od najbližih ljudi da bih bila srećna.
Ako me ne vole i ne prihvataju, ne osećam se bezbedno.
Nesposobna sam.
Autoritetu se treba suprotstavljati.
Ljudima ne treba verovati.
Moram zaslužiti više sreće, više _____
Moram biti dobra da me ne bi odbacili.
Sreća nije u mojim rukama već je treba stići, pronaći…
Moram imati više, bolje… da bih vredela.

Dete samo želi ljubav, pažnju, sigurnost i potvrdu da je dobro, dovoljno i voljeno, i da ga mama i tata nikada neće ostaviti. Mame i tate, s druge strane, na razne načine pokušavaju da deci daju upravo istu stvar, ali na način koji postiže suprotno.

Najmoćnija uverenja su ona koja su najranije nastala. U prve tri godine nastaje osnova naše životne skice. To je doba o kome većina ljudi nema jasna sećanja. Do šeste godine, skica je skoro gotova. Kasnije dodajemo s vremena na vreme pokoji detalj misleći da je slika celovita i da predstavlja ono što je „realno“.

promenite, i da počnete da mislite drugačije.
To su vaše misli, vi ste ih stvorili, preuzeli, pozajmili, vi im dajete život birajući da u njih verujete. One imaju moć da kreiraju vašu svakodnevicu, donose odluke i podstiču na akciju ili reakciju, a vi imate moć da im tu moć oduzmete. U vama je moć da ih prepoznate, i kažete im „dosta!“.

Skica je samo crtež na papiru, misli su samo reči u nizu. Ukoliko vam se ne sviđa nešto u životu, ukoliko vam je dosadila ta skica ili vam se više ne dopada, imate moć i pravo da je pocepate i nacrtate novu. Vaša je, možete s njom da radite šta god poželite. I misli su vaše. Ako vas bole, povređuju, drže u mestu, ako bude neprijatna osećanja ili vas konstantno uvode u stanja koja vam se ne dopadaju, možete svesno odlučiti da ih

San nas štiti od istine, od boli koju ona često sa sobom nosi. Iako bol nije prijatna, jedino nas prolazak kroz onu koju nosimo u sebi i prorađivanje svega onoga što nas drži u mestu može osloboditi tamnice mraka u kome je dosad jedini izlaz bio san.
San je laž.
Koja je tvoja prava istina?

Sanjati je mnogo lakše nego biti budan, to je naš beg od realnosti i način da se osećamo živima a da pritom ne moramo da osećamo život. Da bismo se probudili, treba prvo da odlučimo da to zaista želimo, da smo rešeni da drugačije živimo, da želimo biti oni koji kreiraju svoju stvarnost

Mnogo ljudi veruje da su budni dok u stvari snivaju snove svoje realnosti, iznova svaki dan. Da bismo bilo šta promenili, ukoliko smatramo da treba, potrebno je da se probudimo iz ovog budnog sna. Biti budan znači biti svestan svojih želja, potreba, emocija, svoga tela, osećaja koje nosi, svojih misli i svoje svrhe. Biti budan znači biti prisutan sada i ovde, kao i svestan onoga što je u nama i oko nas, onoga što čujemo, vidimo i osećamo i spolja i unutra.

Bola se više skoro i ne sećam, fascinantno je kako naš mozak ume da preoblikuje sećanja kako bismo i ranjeni bili sposobni da nastavimo život i posle najvećih tragedija.

Iako je lakše živeti u laži, lepše je živeti u istini. Priznavanje istine isprva je teško i početak je ozbiljnog rudarskog posla, ali naposletku donosi isceljenje, izobilje i pobedu.